Već tri decenije, mađarski ansambl Söndörgő redefiniše zvuk i energiju balkanske tamburaške muzike. Pred njihov povratak u Beograd, član benda Aron Eredič (Áron Eredics) govori o odrastanju u bogatoj muzičkoj tradiciji, uticaju legendarnog Ansambla Vujičić (Vujicsics Együttes) i o novoj saradnji sastava sa Bakom Jovanovićem, virtuozom na tamburi.

— Autori intervjua: Marija Vitas i Bojan Đorđević

Duga je i uzbudljiva priča o negovanju tradicije tamburaške svirke i južnoslovenskih pesama i melodija igara u Mađarskoj. Autori ovog članka su mnogo puta do sada toj temi poklonili pažnju – kroz intervjue, prikaze albuma i koncerata, različite tematske članke, ali i kroz organizaciju prigodnih muzičkih događaja. Jedan od takvih se desio na petom festivalu Todo Mundo, u organizaciji Udruženja Ring Ring, 24. aprila 2016. u Domu omladine Beograda. Nastupio je bend Söndörgő iz Budimpešte, tada dve decenije star i uveliko prepoznat kao ubedljivi nastavljač muzičkog stila i repertoara koji je još sedamdesetih godina 20. veka razradio Ansambl Vujičić.

Deset godina kasnije, nakon objavljenog albuma „XXX” (GroundUP Music, 5. septembar 2025), Söndörgő se vraća u Dom omladine Beograda, 21. marta 2026. u 20 sati. Specijalni gost koncerta biće Branko – Bako Jovanović, virtuoz na tamburi. Bako, poreklom iz Srbije, rodom iz Austrije, zajedno sa članovima Söndörgő-a predstaviće publici raskošnu i energičnu muziku tambura i drugih instrumenata, u duhu srpskog i balkanskog muzičkog miljea.

Ovaj koncert deo je Mađarsko-srpske kulturne sezone 2025/2026, te podržan od strane Nacionalnog kulturnog fonda Mađarske i Collegium Hungaricum-a Beograd. Organizatori događaja su AKM Management i Udruženje Ring Ring, a ulaznice po ceni od 1200 dinara dostupne su preko sajta i prodajnih mesta Efinity.

Uoči koncerta razgovarali smo sa Aronom Eredičem, na osnovu materijala emitovanog u emisiji „Disco 3000” Radio Beograda 3, 10. marta 2026.

MICS: Prošlo je više od 30 godina otkako ste osnovali Söndörgő. Tada niste bili ni tinejdžeri! Naravno, imali ste sjajne uzore u Ansamblu Vujičić, ali moglo bi se očekivati da dečaci vašeg uzrasta pre maštaju o osnivanju rok benda. Da li je razlog upravo u tome što ste formirali Söndörgő, 1995. godine, pre tinejdžerskih godina i potrebe za osvajanjem simpatija devojčica? Ili je ova muzika bila toliko ukorenjena u vašoj DNK – a i dovoljno popularna u vašem okruženju – da niste nikad ni poželeli da budete u rok bendu?

Aron Eredič: „Tačno je, bili smo vrlo mladi kada smo započeli bend, i na neki način sve se desilo sasvim prirodno. Muzika kojom se bavimo oduvek je bila oko nas dok smo odrastali. Naš otac i ujak, članovi su Ansambla Vujičić, pa su probe, koncerti i snimanja bili deo svakodnevnog života. Taj muzički jezik smo praktično usvojili od detinjstva – gotovo kao maternji jezik. Naravno, kao i većina dece, slušali smo i rok i mnoge druge stilove, ali nam tamburaška muzika nikada nije delovala kao nešto staromodno ili udaljeno. Naprotiv, bila je vrlo živa i uzbudljiva. Kada smo počeli da sviramo zajedno kao deca, ideja nije bila da obnavljamo nešto istorijsko – to je jednostavno bio najprirodniji način da pravimo muziku zajedno. Dakle, ne bih rekao da smo svesno izbegavali rok bendove. Više je stvar u tome da je ova muzika već postojala u našoj DNK, i osećali smo da u njoj još uvek ima mnogo energije i mogućnosti.”

MICS: Tokom godina, međutim, dodali ste svojim nastupima uživo svojevrsni rok stav. Kako legende Ansambla Vujičić, uključujući tvog oca, gledaju na takav razvoj izraza? Istovremeno, ti si i punopravni član Ansambla Vujičić, gde imaš svoju važnu ulogu i u okviru kog nastavlјaš njihov dugogodišnji rad. Znajući koliko je táncház scena bila važna za njih – a i koliko su oni bili značajni za ceo taj pokret – kako oni reaguju kada scenski nastup postane malo divlji?

Aron Eredič: „Članovi Ansambla Vujičić su oduvek bili vrlo otvoreni muzičari. Naravno, duboko poštuju tradiciju, ali veruju i da narodna muzika treba da ostane živa, što znači da svaka generacija mora da pronađe sopstveni glas unutar nje. Naši koncerti uživo ponekad mogu biti vrlo intenzivni i energični, pa možda ljude podsećaju na energiju rok koncerata. Ali, koreni te intenzivnosti već su prisutni u samoj tradicionalnoj muzici – posebno u plesnoj muzici, kolima, čija je namena da pokrene plesače i stvori snagu kolektivnosti. Suština táncház pokreta je takođe u tome da se narodna muzika doživi kao nešto fizičko, zajedničko i živo. Dakle, mislim da starija generacija veoma dobro razume to kada mi malo ‚podivljamo’ na sceni. Na razne načine su i oni sami činili slično – možda u malo drugačijem obliku.”

• Áron Eredics (Söndörgő) | Photo: Attila Nagy

MICS: Kada ste prvi put čuli za Baka Jovanovića? Vrlo dobro znamo da ste i vi i Bako svestrani kad je reč o različitim stilovima tamburaške muzike, ali pretpostavljamo da su neke pripreme ipak bile neophodne. Kako se, iz tvoje perspektive, razvila ova saradnja, koju ćemo imati prilike da vidimo i u Beogradu?

Aron: „Baka Jovanovića smo zapravo upoznali tek nedavno, u decembru, kada smo prvi put zajedno svirali u Budimpešti. To je bila jedna od onih retkih muzičkih situacija gde od samih prvih tonova osetiš da svi muzičari govore istim muzičkim jezikom. Iako tamburaške tradicije imaju mnogo regionalnih stilova, temelji su zajednički, a Bako ima neverovatnu senzitivnost i muzičku inteligenciju koja mu omogućava da se odmah prilagodi. Tako je saradnja od samog početka delovala vrlo prirodno. Naravno, pripremali smo zajedno deo repertoara, ali najuzbudljiviji deo je spontanost. Kada neko ima tako duboko razumevanje tradicije, muzika zaista može da diše i razvija se na sceni. To je nešto što jedva čekamo da podelimo sa publikom u Beogradu.”

MICS: Poslednji put ste svirali u Beogradu pre tačno deset godina, na istom mestu, samo u drugoj sali. Svet se mnogo promenio u međuvremenu. A koliko se promenio Söndörgő?

Aron: „Deset godina je prilično dug period u radu jednog benda. Na neki način, promenili smo se mnogo – snimili smo nekoliko albuma, sarađivali sa različitim muzičarima i nastupali u raznim kontekstima širom sveta. Ali, istovremeno, suština benda je ostala ista. Još uvek nas fascinira ista muzička tradicija, i pristupamo joj sa jednakom radoznalošću i poštovanjem. Možda je najveća razlika u iskustvu – nakon toliko koncerata zajedno, još više verujemo jedni drugima na sceni, što muzici daje dodatnu slobodu. Povratak u Beograd nakon deset godina za nas je veoma poseban, jer su ovaj region i njegove muzičke tradicije tako važan izvor inspiracije. U izvesnom smislu, više ne deluje kao poseta nekom stranom mestu, već kao povratak kući – muzičkoj kući.”

MICS: Na kraju, možeš li da nam dočaraš kakvu noć obećavate beogradskoj publici na ovom koncertu?

Aron: „Izvodićemo muziku ukorenjenu u južnoslovenskim tradicijama Mađarske – posebno srpski repertoar koji je inspirisao Söndörgő od samog početka. Istovremeno, mi uvek volimo da ove narodne kompozicije oblikujemo na svoj način, ostavljajući prostor za improvizaciju i energiju izvođenja uživo. Poseban deo večeri biće naša saradnja sa Bakom Jovanovićem. Svirati zajedno sa tako izuzetnim tamburašem unosi još jedan autentičan glas u muziku, pa publika može očekivati pesme koje smo pripremili posebno za ovaj koncert. Pretpostavljam da će biti vrlo živo i zabavno!”

Link:

Predstojeći koncert u Beogradu >>  ǀ  Söndörgő Vebsajt >> ǀ  Radio emisija Disco 3000 >>