Srpski guslar Srđan Avdalović nastupio je na prvom izdanju festivala Festgħana, održanom na Malti od 21. do 24. maja 2026. godine. Za portal MICS govori o iskustvu predstavljanja srpske tradicije međunarodnoj publici i utiscima koje nosi sa čuvenog mediteranskog ostrva.

— Autor intervjua: Marija Vitas

Jedan od najistaknutijih guslara mlađe generacije, Srđan Avdalović (1994), nedavno je ostvario svoj najznačajniji međunarodni nastup do sada, na prvom izdanju festivala Festgħana, pokrenutom u čast tradicionalne malteške vokalne forme poznate pod nazivom ana, u originalu – għana. Ovo nematerijalno kulturno nasleđe Malte upisano je 2021. godine na Reprezentativnu listu UNESCO-a, na kojoj se pevanje uz gusle našlo 2018. godine.

Srđan Avdalović je rodom iz Trebinja. Osnovnu i srednju školu završio je u Gacku. Godine 2013. preselio se u Beograd, gde je upisao Tehnološko-metalurški fakultet. Od malena je uz oca, čuvenog guslara Momira Avdalovića, zavoleo gusle, pevanje uz ovaj instrument i bogatstvo srpske epske tradicije.

Tokom svoje guslarske karijere osvojio je više značajnih priznanja: prvo mesto na Festivalu mladih guslara Republike Srpske (2010), prvo mesto (2019), drugo mesto (2021. i 2023) i treće mesto (2022) na Festivalu guslara Srbije, kao i treće mesto na Saveznom festivalu srpskih guslara (2022. i 2025). Sa nepunih 30 godina (2023), postao je nosilac prestižne titule „Narodni guslar”, što je najviše zvanje koje jedan guslar može da ponese. Predsednik je Udruženja Gusle iz Beograda, organizacije posvećene očuvanju i promociji ovog živog i vitalnog dela srpske kulturne baštine. Oženjen je i otac dvoje dece – sina Juga i ćerke Mile.

Na festivalu Festgħana, Srđan je održao koncert 22. maja, na kom je izveo odlomke iz tradicionalnih pesama „Propast Carstva Srpskoga” i „Hasanaginica”, odlomak iz pesme „Gorski vijenac” Petra II Petrovića Njegoša, kao i pesmu „Ko udara tako pozno (Sveti Sava)” Vojislava Ilića…

• Srđan Avdalović na festivalu Festgħana, 2026 | Foto: Chelsea Muscat / Festgħana

MICS: Koliko si stigao da „onjušiš” Maltu za jedva dva dana koliko si tamo proveo?

Srđan Avdalović: „Dao sam sve od sebe da vrijeme na Malti iskoristim u potpunosti. Ipak, osjećaj da nisam došao turistički i da imam važnu stvar da uradim, nije mi dozvolio da se zaista opustim prije nego što sam završio nastup, tako da sam tek dan posle nastupa ‚pustio mozak na ispašu‘ i dao hedonizmu na volju. Kao osobi koju jako zanima istorija, prilika da posjetim Maltu bila je divna, jer je Malta zaista prepuna istorije koju vrijedi osjetiti. Što se tiče gradova koje sam posjetio, tu su Sen Džulijens i Valeta, ali čitavu Maltu sam doživio kao Beograd sa svojim opštinama, gdje nema jasne razlike i ‚granice‘ između Zvezdare i Vračara, tako ne postoji ni jasna razlika između Florijane, Valete i ostalih gradova. Popeti se na Gornje Baraka vrtove (Upper Barrakka Gardens) i zidine Valete i gledati u pučinu, stvarno je doživljaj koji je teško opisati. Takođe, posjetiti Katedralu Svetog Jovana, vidjeti Karavađovu sliku ‚Obezglavljivanje Svetog Jovana‘ i gledati taj raskoš, stvarno je bilo neprocjenjivo. Preporuke za Maltu svima!”

• Crkva Gospe od Karmela, Sen Džulijens | Foto: Srđan Avdalović

MICS: Kakva je bila festivalska publika? Koliko je bio posećen festival, s obzirom na to da je reč o tradicionalnoj muzici i tek o prvom izdanju manifestacije?

Srđan: „Publika je bila šarolika. Bilo je mnogo mladih ljudi, bilo je djece, a bilo je i dosta starije publike. Takođe, čini mi se da je bilo podjednako muškaraca i žena. Ono što sam primijetio na Malti je da mi je mnogo teško da ‚provalim‘ ko je zapravo Maltežanin, a koga je život doveo na Maltu. Pričao sam sa ljudima u toku vožnje po Malti, i kada bih bio siguran da taj čovjek nije sa Malte nego recimo iz Azije, on bi mi kazao za svoju porodicu: mi smo na Malti ‚200+‘ godina (smeh). Ima ljudi bijele puti, tamnije puti, čak ima i nekih za koje bih pomislio da su žute rase – a svi su Maltežani! Takva je bila i publika – veoma šarena i raznolika. Što se tiče broja, budući da je festival održan na nestvarno lijepom mestu, koje liči na naš Kalemegdan na koji je ‚donesena‘ Botanička bašta, bilo je sigurno i preko 500 ljudi na čitavom tom području.”

• Gornji Baraka vrtovi, Valeta | Foto: Srđan Avdalović

MICS: Da li ti je neko iz publike prišao nakon nastupa u želji da sa tobom razgovara, podeli utiske ili postavi pitanja u vezi sa guslarskom praksom?

Srđan: „Nažalost, prije i posle nastupa, svi izvođači su bili u bekstejdžu, tako da ni izvođači ni publika nisu imali priliku za intimniju i ličniju konverzaciju. Tek nakon nastupa i pred sam kraj programa, otišao sam u publiku, ali u ‚civilu‘, pa to nije bilo to. Međutim, veliki broj ljudi iz ‚beka‘, odnosno iz produkcije, kao i drugi izvođači, bili su znatiželjni i veoma prijatno iznenađeni onim što čuju i vide (ovde ne mislim na sebe nego na gusle i narodnu nošnju). Tako da, zaista, skoro svako ko je vidio gusle, pitao je nešto o njima, a meni je bilo zadovoljstvo da odgovorim.”

• Srđan Avdalović na festivalu Festgħana, 2026 | Foto: Chelsea Muscat / Festgħana

MICS: Kako si se osećao tokom nastupa? Pretpostavljam da je čitava atmosfera sasvim drugačija u odnosu na ono što si navikao na takmičenjima u Srbiji i okolini ili na guslarskim večerima.

Srđan: „Vrlo drugačija (smeh). Navikao sam ipak da pjevam ‚našem‘ narodu, ljudima koji znaju našu istoriju i jezik i koji znaju o kome pjevam i šta pjevam. Ovo je bio izlet u nepoznato, među ljude koji ne razumiju jezik, ne razumiju instrument, ali koji su, nadam se, mogli da razumiju emociju i da osjete barem djelić ljubavi koju ja osjećam prema guslama, a siguran sam da ta emocija zrači i da svi koji imaju receptor, osjećaju barem malo. Nije bilo onog navijanja u publici niti aplauza u momentu kada, na primer, ‚Miloš posiječe turskog cara‘, ali je zaista bilo iskazivanja poštovanja nakon svake izvedene pjesme. Takođe, prije izvođenja svake pjesme, narator je ljudima objasnio o čemu pjesma govori i ispričao priču o toj pjesmi – kako je nastala, ko je zapisao i slično – tako da su ipak imali ‚predznanje‘ o onome što slušaju, pa se potkrala ipak i poneka emocija na licu iako im je tekst bio nepoznat.”

• Festival Festgħana, Malta, 2026 | Foto: Chelsea Muscat / Festgħana

MICS: Festival Festgħana u fokusu ima tradicionalnu maltešku narodnu pesmu, koja se, kao i pevanje uz gusle, nalazi na UNESCO-voj Reprezentativnoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa. Da li si odvojio trenutak na festivalu da čuješ to nasleđe Malte? Koliko je uopšte ana/el ana (għana/l-Għana) kao tradicija prisutna u svakodnevnom životu Maltežana?

Srđan: „Kada sam sletio na aerodrom i krenuo ka hotelu, pričao sam sa vozačem o razlogu svog dolaska. Tada mi je on malo objasnio šta je ana, pričao mi o istoriji ane, uz opasku da ta tradicija nije kod njih naročito popularna (tu smo dakle isti, mi Srbi i Maltežani). Kada sam i sam prvi put čuo anu, meni se lično dopalo, te pratnje gitara i živa pjesma. Ta pjesma nema tekst, nego se na licu mjesta i u realnom vremenu dešava ‚rasprava‘ ljudi koji ‚prozivaju‘ jedan drugog i na šaljiv način se zadirkuju. Podsjetilo me je na neke stare guslare koji su u svojoj glavi pravili pjesme dostojne trenutka i događaja na kome se nalaze i na kome treba da nastupe. Činjenica da sam, došavši u hotel nakon te večeri, noć proveo slušajući anu na Jutjubu, dovoljno govori o tome kakav je utisak ostavila na mene. Nažalost, prekratko sam bio na Malti da vidim i koliko oni sami njeguju taj dio svoje tradicije.”

• Tradicija ana, Festival Festgħana, 2026 | Foto: Chelsea Muscat / Festgħana

MICS: Šta si još imao priliku da čuješ na festivalu?

Srđan: „Tu noć festivala kada sam ja nastupao, na repertoaru su bile samo gusle i ana, tako da je to jedini dio programa i tradicija kojima sam prisustvovao.”

MICS: Da li predstavljanje srpske tradicije pevanja uz gusle međunarodnoj publici u tebi izaziva i neku dodatnu odgovornost?

Srđan: „Zaista je bilo zadovoljstvo nastupiti na Malti. Imao sam jak osjećaj da moram da dam sve od sebe, jer smatram da na Maltu nije išao Srđan Avdalović. Na Maltu su išle gusle i srpska tradicija i istorija, a ja sam samo bio sredstvo kroz koje su oni manifestovani. Nadam se da sam opravdao poverenje koje mi je ukazano i da sam predstavio gusle i Srbiju na dobar način. Ukoliko je barem jedan Maltežanin nakon mog nastupa unio riječi ‚gusle‘ i ‚Srbija‘ u Gugl-pretragu svog smartfona, za mene je misija uspješna i želim da vjerujem da sam svoju misiju odradio dostojno.”

LINKOVI:

Srđan Avdalović Instagram >>  ǀ  Srđan Avdalović Facebook >> ǀ  Festgħana >>