Gospođa Maša Vukanović, predstavnica i članica Upravnog odbora Muzičkog informativnog centra Srbije, učestvovala je na godišnjoj konferenciji Međunarodnog udruženja muzičkih informativnih centara (IAMIC).
Muzički informativni centar Srbije je prošle godine zvanično postao član Međunarodne asocijacije muzičkih informativnih centara (IAMIC), ali smo postali pravi članovi porodice na konferenciji održanoj od 14. do 17. septembra ove godine u prelepim letonskim gradovima Rigi i Lijepaji. IAMIC je porodica koju čine organizacije iz 35 zemalja širom sveta – od Novog Zelanda i Australije, preko Afrike i Evrope, do Severne Amerike.
Konferenciji su prisustvovali predstavnici muzičkih centara iz 20 zemalja (Austrija, Belgija, Češka, Estonija, Grčka, Hrvatska, Irska, Letonija, Litvanija, Holandija, Novi Zeland, Nemačka, Island, Poljska, Slovačka, Srbija, Škotska, Španija, Ujedinjeno Kraljevstvo, Vels). Glavna želja i cilj sastanka bila je još jače povezivanje, razmena iskustava i razmatranje aktuelnih tema vezanih za delatnost centara.
Decentralizacija kao cilj letonske kulturne politike je postignuta – moderne koncertne dvorane su izgrađene u nekoliko gradova, ali ne i u glavnom gradu Rigi. Stoga je Muzički informativni centar Letonije odlučio da organizuje konferenciju i u glavnom gradu i u važnom akademskom i muzičkom gradu Lijepaji.
U Rigi je konferencija održana u Letonskoj nacionalnoj biblioteci, grandioznoj građevini s početka 21. veka čiji je arhitekta imao vizije planinskih vrhova, dijamanta i svetlosti. Tamo su nas prvo pozdravili dečaci iz Hora dečaka Riške katedrale koji su pripremili kratak koncert. Zatim je gospođa Dace Vilsone, državna sekretarka letonskog Ministarstva kulture, pozdravila učesnike, izrazivši svoju i podršku Ministarstva Letonskom muzičko-informacionom centru i IAMIC-u. Učesnike je takođe pozdravila predsednica IAMIC-a, gospođa Dijana Marš iz SOUNZ Centra za novozelandsku muziku. Na kraju, pozdravnu reč održao je gospodin Eglis Šefers, predsednik Letonskog muzičko-informacionog centra.
Koncept konferencije je bio da se počne sa stanjem umetnosti u letonskom muzičkom ekosistemu i na taj način pokrene diskusije u kojima svi učesnici dele iskustva iz svojih zemalja i daju povratne informacije i ideje drugima. Učesnici su dolazili iz Austrije, Belgije, Hrvatske, Češke, Estonije, Nemačke, Islanda, Irske, Letonije, Litvanije, Novog Zelanda, Poljske, Slovačke, Španije, Holandije i, naravno, ja iz Srbije.
O čemu smo razgovarali?
¿? Muzičko obrazovanje. U Letoniji, pored sistema muzičkih škola, važna je i uloga amaterskih udruženja. U Rigi je najuglednija Nacionalna škola umetnosti koja se sastoji od Katedralnog hora, likovnih umetnosti i multimedije, baletske škole i dramske škole. Otvorena je za decu i mlade od 6 do 16 godina. Radi kao i svaka druga redovna osnovna škola sa istim nastavnim planovima i programima, na primer, iz letonskog jezika, matematike, biologije, istorije, prirodnih nauka itd., kao i svaka druga škola u Letoniji. Pored toga, postoje i specifični predmeti u zavisnosti od interesovanja deteta. U okviru Muzičke škole dete može da bira između hora i vokalne muzike, dirigovanja, instrumentalne muzike i džeza.
Da li ste znali da u Srbiji postoje 34 muzičke škole? Deset njih ima odsek za tradicionalno srpsko pevanje i svirače tradicionalnih srpskih instrumenata. Pohađanje muzičke škole u Srbiji je dodatak redovnoj osnovnoj i srednjoj školi.
Muzički informativni centri trebalo bi da olakšaju razmenu iskustava i ideja među muzičarima, muzičkim školama, amaterskim udruženjima, producentima i distributerima zvučnih i muzičkih izdanja. Preciznim deljenjem informacija, MIC-ovi takođe doprinose koordinaciji aktivnosti koje planiraju različiti akteri u muzičkim ekosistemima kako bi doprineli njegovom razvoju.
¿? Doprinos muzičkih ekosistema ekonomiji. Svaki evro uložen u kulturu u Letoniji vraća profit od skoro 1,5 evra. Nedavni letonski podaci o muzičkom preduzetništvu slični su onima u Srbiji – porast je zabeležen u proizvodnji muzičkih instrumenata, zatim u snimanju i produkciji zvučnih i muzičkih izdanja. Najmanji procenat porasta je u maloprodaji i distribuciji zvučnih i muzičkih izdanja. Deo muzičkog ekosistema u Letoniji su nevladine organizacije, kao što je Letonski muzički informativni centar. Gospođa Debora Kejzer, direktorka Tȳ Cerdd – Muzičkog centra Vels, napomenula je da bavljenje produkcijom zvučnih i muzičkih izdanja, kao i koncerti i nastupi manje poznatih muzičara doprinose razvoju muzičkog ekosistema, iako to može malo umanjiti svetlost na cirkulaciju informacija jer nedostatak osoblja otežava postizanje aspekata cirkulacije informacija kao što je povezivanje muzičara sa njihovim kolegama zainteresovanim za sviranje i stvaranje muzike ili organizovanje koncerata i nastupa lokalnih muzičara u inostranstvu.
Horska muzika. Profesionalna ili amaterska horska muzika je sama po sebi reprezentacija kreativnosti. Glas je instrument. Glas ima različite tonove i nijanse. Dirigent ih sinhronizuje u jedinstvenu melodiju. Međutim, u mnogim zemljama postoji samo nekoliko profesionalnih horova. Stoga ljubitelji horske muzike praktikuju svoju strast u brojnim amaterskim horovima.
Da li ste znali da u holandskom (prestoničnom) gradu Den Hagu skoro 20.000 ljudi aktivno peva u horovima? Srpsko horsko savezno društvo je 2021. godine imalo skoro 120 članova, uglavnom amaterskih horova.
Posebno za konferenciju IAMIC, Letonski radio hor je pripremio koncert kompozicija koje je premijerno izveo Letonski radio hor.
¿? Savremena i alternativna muzika – izazovi i mogućnosti. U moru savremene zabave, savremena klasična muzika ponekad deluje kao alternativa. Da li simfonijski orkestar ima budućnost? Sa kojim izazovima se suočava kompozitor? Šta je sa dirigentom? Kako poboljšati muzičko obrazovanje da bi klasična muzika imala bolju budućnost? Sa kojim izazovima se suočavaju festivali i koje mogućnosti oni donose? Ova pitanja su previše složena da bi se donosili zaključci, ali su svakako zavrtela točkove u našim glavama.
¿? Muzika i cenzura. Rat u Ukrajini pokrenuo je pitanje cenzure u vezi sa ruskom muzikom. S jedne strane, muzika i druge umetnosti su dugo vremena korišćene kao propagandna sredstva sovjetskog režima. S druge strane, kompozitori poput Čajkovskog, Šostakoviča i Prokofjeva dali su ogroman doprinos svetskoj muzici, dok su pod budnim nadzorom režima. Takođe, mnogi savremeni ruski muzičari osuđivali su rat u Ukrajini, dovodeći svoje živote i živote svojih porodica u opasnost. Jasna kontekstualizacija muzike sa referencama na biografiju autora se doživljava kao istaknutije rešenje u poređenju sa potpunim ignorisanjem ruske muzike jednostavnim zabranjivanjem njenog izvođenja na radio stanicama, koncertnim dvoranama itd. Ovo takođe naglašava važnost muzičkog obrazovanja.
Da li ste znali da je Šostakovičeva muzika dva puta, 1936. i 1948. godine, bila osuđena od strane sovjetskog režima i zabranjena za izvođenje na sceni?
¿? Veštačka inteligencija. Danas neizbežna veštačka inteligencija u muzici ogleda se u najmanje dva aspekta. Jedan od njih je eksperimentisanje sa aktivnostima mozga i stvaranjem muzike i povezivanje snimaka sa instrumentima i drugim uređajima za stvaranje zvuka i muzike. Ovaj aspekt primene veštačke inteligencije u muzici demonstrirao je Jahin Puson sa Letonske muzičke akademije Jazep Vitois. Drugi aspekt primene veštačke inteligencije u muzici je korišćenje novog i brzo razvijajućeg softvera za kreiranje muzike. Kao što je pokazao IT stručnjak sa Instituta za elektronske i računarske nauke dr Karlis Frajvalds, možemo pokrenuti softver, uneti ključne reči i neka opšta uputstva u vezi sa stilom, i naši tekstovi će biti generisani. Isto možemo da uradimo i da stavimo muziku u generisane tekstove. I, gle čuda, rezultat može biti prilično pristojna pesma. Takođe, možemo se igrati sa promenom žanrova poput „prevođenja“ Baha u hevi metal, pop melodije u kamerni orkestarski komad itd. Mogućnosti su beskrajne. MEĐUTIM... Da li je to delo čoveka ili mašine? Šta je sa autorskim pravima? Iako je veštačka inteligencija stvarnost, toliko pitanja treba rešiti.
U Lijepaji je program organizovan u prelepo intrigantnoj Velikoj ćilibarskoj dvorani čiji je arhitekta bio inspirisan čuvenim baltičkim ćilibarom. Velika ćilibarska dvorana otvorena je 2015. godine, ali je tokom konferencije Lijepajski simfonijski orkestar otvorio 143. koncertnu sezonu u ovom gradu, što mnogo govori o njegovoj muzičkoj tradiciji.
Ambijent je bio savršen za….
¿? Zvuci i muzika / slušanje kao umetnost. Zatvorite oči na pet minuta. Fokusirajte se samo na ono što čujete. Kojih ste 5 zvukova čuli? Šta su vam ispričali? Kakve priče? Kada povežete sve zvukove i sve priče, šta čujete? Koja je priča? Da li je to balada? Da li je to melodija sa ringiba? Ili vrisak? Ili šapat koji donosi….
**¿? Šta sad?** Svi se suočavamo sa sličnim izazovima: jačanje uloge nevladinih organizacija u muzičkim ekosistemima, održivost u finansijskom, komercijalnom i komunikacionom smislu, tehnologija u komunikacionom smislu, a takođe i u smislu očuvanja tradicionalno raznolikih muzičkih izraza. Učestvovanje i pokretanje diskusija, oflajn i onlajn, razmena misli, ideja i iskustava, pronalaženje utehe i davanje snage su od najveće važnosti za poboljšanje uslova kako bi muzička kreativnost procvetala.
Učešće na konferenciji @IAMIC u Rigi i Lijepaji podržali su Gete institut – program Culture Moves #CultureMovesEurope i Ministarstvo kulture Republike Srbije.
