Maša Vukanović, predstavnica i članica Upravnog odbora Muzičkog informativnog centra Srbije, učestvovala je na godišnjoj konferenciji Međunarodne asocijacije muzičkih informativnih centara (IAMIC).
Početkom ove godine, Muzički informativni centar Srbije je zvanično postao član Međunarodne asocijacije muzičko – informativnih centara (International Association of Music Information Centers, IAMIC). Na konferenciji održanoj od 14. do 17. septembra u prelepim letonskim gradovima Riiga i Lieepaja smo zaista i primljeni u JAMIK porodicu koju sada čine organizacije iz 35 zemalja sveta od Novog Zelanda i Australije, preko Afrike i Evrope do Severne Amerike.
Na konferenciji su prisustvovali predstavnici muzičkih centara iz 20 zemalja (Austrija, Belgija, Češka, Estonija, Grčka, Hrvatska, Irska, Letonija, Litvanija, Holandija, Novi Zeland, Nemačka, Island, Poljska , Slovačka, Srbija, Škotska, Španija, Ujedinjeno Kraljevstvo, Vels). Osnovna želja i cilj sastanka bila je još snažnije povezivanje, razmena iskustava i razmatranje aktuelnih tema vezanih za delatnost centara.
Decentralizacija kulture u Letoniji se uočava kada je reč o koncertnim dvoranama. U proteklih 15ak godina savremene koncertne dvorane je dobilo nekoliko letonskih gradova, ali ne i prestonica Riiga. Stoga se domaćin konferencije, Muzičko informativni centar Letonije, odlučio da se konferencija pored Riige održi i u univerzitetskom i muzičkom centru, gradu na obali Baltičkog mora – Lieepaja.
U Riigi konferencija se odvijala u grandioznom zdanju Nacionalne biblioteke Letonije koja je izgrađena početkom 21. veka, a arhitekta je bio pokrenut vizijom planinskih vrhova, dijamanta i svetlosti. Na samom vrhu građevine intonaciju su dali dečaci iz Hora dečaka Katedrale u Riigi koji je deo Nacionalne umetničke škole. Snažnu podršku organizatorima pružilo je Ministarstvo kulture Republike Letonije, te je učesnike konferencije pozdravila državna sekretarka Ministarstva kulture gđa. Dace Vilsone. Takođe, pozdravnu reč je dala i predsednica JAMIK (IAMIC) gđa. Dajana Marš iz novozelandskog SOUNZ Centre for New Zealand Music. Ona je toplo pozdravila učešće Muzičko informativnog centra Srbije kao do tada najmlađeg člana JAMIK porodice (spoiler alert: na skupštinskom delu konferencije prihvaćena je kandidatura za članstvo Music in Africa Foundation sa sedištem u Južnoafričkoj republici a kancelarije ima i u DR Kongo, Senegalu, Keniji i Gani). Najzad, učesnicima konferencije uspešan rad i lep boravak u Letoniji je poželeo g. Eglis Šēfers, predsednik Muzičko informativnog centra Letonije.
Koncept konferencije je bio da iskustva Letonije u razvoju muzičkog stvaralaštva budu podsticaj da se u razgovor uključe predstavnici muzičko informativnih centara iz Hrvatske, Austrije, Španije, Belgije, Holadije, Islanda, Irske, Nemačke, Češke, Slovačke, Poljske, Estonije, Letonije, Litvanije, Novog Zelanda, i, naravno, Srbije.
Koje su bile teme razgovora?
¿? Muzičko obrazovanje. U Letoniji muzičko obrazovanje se odvija kroz sistem muzičkih škola, a važna je i uloga amaterskih društava. U Riigi se ističe rad Nacionalne umetničke škole koja radi uz podršku Ministarstva kulture Republike Letonije. Ova škola u svom sastavu ima školu dramskih umetnosti, školu likovnih umetnosti i multimedija, baletsku, i, naravno, muzičku školu. Sve škole su otvorene za decu od 6 do 16 godina. U uzrastu osnovne škole, ona ima karakter klasične škole sa obaveznim predmetima poput letonskog, matematike, biologije, istorije, geografije… čiji su programi isti kao i programi u regularnim školama. Osim ovih predmeta su i stručni predmeti u zavisnosti od interesovanja deteta (muzika, drama, balet, likovne i vizuelne umetnosti). U okviru muzičke škole su horovi i vokalno muzičko stvaralaštvo, dirigentski odsek, instrumentalna muzika, džez.
Da li ste znali da u Srbiji postoji 34 muzičke škole? Deset muzičkih škola ima odseke za srpsko tradicionalno pevanje i srpsko tradicionalno sviranje – muzički izvođač srpskog tradicionalnog pevanja i sviranja njih postoji poseban smer narodno muzičko stvaralaštvo. Pohađanje muzičke škole je vanškolska aktivnost.
Muzičko – informativni centri treba da pomažu razmenu ideja i iskustava iz prakse muzičara, muzičkih škola, amaterskih društava, producenata i distributera zvučnih i muzičkih izdanja. Ažurnim deljenjem informacija, ovi centri takođe pomažu koordinaciji aktivnosti različitih aktera u muzičkom stvaralaštvu.
¿? Učešće muzičkog ekosistema u ekonomiji. U Letoniji svaki evro uložen u kulturu donese evro i po u državnu kasu. Rezultati istraživanja sprovedenih proteklih godina u Letoniji su u skladu sa rezultatima sličnih istraživanja u Srbiji. Naime, beleži se rast preduzetništva u izradi muzičkih instrumenata, zatim snimanja i produkcije muzičkih i zvučnih izdanja, a najmanji rast je u razvoju preduzetništva u oblasti maloprodaje audio i video izdanja. Muzički ekosistem (u Letoniji) čine profesionalni i amaterski muzičari, orkestri, horovi i ansambli, nosioci muzičkih tradicija, muzičke škole i akademije, te nevladine organizacije (poput Muzičko-informativnog centra Letonije). Gđa. Debora Kejser (Deborah Keyser), direktorka Taj Kerd – Muzički centar Velsa (Tȳ Cerdd – Music Centre Wales), je ukazala da angažovanje na produkciji zvučnih i muzičkih izdanja te organizaciji koncerata i nastupa neafirmisanih muzičara jeste jedan od načina na koje muzički centri podržavaju razvoj muzičkog ekosistema. Međutim, malobrojnost osoblja otežava pružanje odgovarajuće pažnje prema drugim informacionim aktivnostima kao što su povezivanje lokalnih muzičara sa muzičarima iz drugih zemalja na stvaranju muzike, ili posredovanje u organizaciji koncerata van matične zemlje.
¿? Horsko muzičko stvaralaštvo. Profesionalna ili amaterska horska muzika je specifičan vid stvaralaštva. Instrument je glas. Glas ima različite tonalitete i nijanse. Usklađuje ih dirigent. Međutim, malo je profesionalnih horova te se većina zaljubljenika u horsku muziku njome bavi u amaterskim horovima.
Da li ste znali da se na području holandskog grada Haaga pevanjem u horu aktivno bavi skoro 20.000 ljudi? Srpska horska asocijacija je 2021. Godine imala 120 članova, uglavnom amaterskih horova.
Hor Radio Letonije je, posebno za Jamik konferenciju, pripremio koncert u Crkvi Sv. Jana u Riigi. Izvedene su kompozicije koje su premijere imale u izvođenju Hora Radio Letonije.
¿? Savremena i alternativna muzika – izazovi i mogućnosti. Izazovi i mogućnosti su razmatrani naročito u kontekstu savremene klasične muzike (koja se ponekad zaista doima kao alternativa u okeanima rok i pop muzike). Otvoreno je niz pitanja. Da li simfonijski orkestri imaju budućnost? Koji su izazovi kompozitora savremene muzike? Šta sa dirigentima? Kako sve povezati sa muzičkim obrazovanjem? Koji su izazovi i mogućnosti festivala? Kompleksnost pitanja onemogućila je donošenje konkretnih zaključaka, ali su se točkići u mozgovima pokrenuli.
¿? Muzika i cenzura. Rat u Ukrajini otvorio je i pitanje cenzure kada je u pitanju ruska muzika. Sa jedne strane, muzika i umetnost uopšte su u sovjetskom režimu bili moćno oruđe propagande, te i deo savremenih ruskih muzičara zagovara ideologiju koja je vodila ka ratu. Sa druge strane, stvaraoci poput Čajkovskog, Šostakoviča i Prokofijev su ostavili dubok trag u razvoju muzike u svetu, a i sami su bili pod budnim okom režima. Mnogi savremeni ruski muzički stvaraoci osuđuju rat u Ukrajini i time dovode u opasnost svoje i živote svojih porodica. Odgovarajuća jasna kontekstualizacija dela, uz reference kao biografiji autora, se vidi kao jedan od načina da se ne cenzuriše celokupno rusko muzičko stvaralaštvo. Time se dodatno naglašava važnost muzičkog obrazovanja.
Da li ste znali da je Šostakovičeva muzika dva puta, 1936. i 1948. godine, doživela osudu sovjetskog režima, nakon čega su izvođenja njegove muzike bila zabranjivana?
¿? Veštačka inteligencija. Neminovna tema u savremeno doba u slučaju muzike ima makar dva aspekta. Jedan aspekt je eksperimentisanje sa snimanjem moždane aktivnosti tokom stvaranja muzike te kombinovanje tih snimaka sa instrumentalnom muzikom ili drugim snimljenim zvucima. Ovaj aspekt primene VI u muzici je demonstrirao Jahin Puson iz Jaazeps Vitois Latvian Academy of Music. Drugi aspekt primene VI u muzici je korišćenje novih softvera i aplikacija u stvaranju muzike. Kako je opisao IT stručnjak Kaarlis Freivalds iz Instituta za elektrotehniku i kompjuterske nauke, možete pokrenuti softver ili aplikaciju ugde ćete uneti nekoliko ključnih reči (npr. “ljubav”, “tuga”, “osmeh”) i opštu stilsku smernicu (npr. Haiku ili deseterac) te generesati tekst pesme. Na sličan način možete tu pesmu I ozvučiti, dodati joj muziku. I sve to može da zvuči pristojno. Osim toga, možemo se igrati da Baha prebacimo u hevi metal, pop pesmicu u komad za kamerni orkestar, itd. Mogućnosti su beskrajne. ALI… Da li je to ljudsko ili delo mašine? Kako se to reflektuje na pitanje autorskih prava? Drugim rečima, veštačka inteligencija je već realnost ali sve njene konotacije još uvek isplivavaju tražeći rešenja.
U Lieepaja konferencijski program se održao u intrigantnoj Ćilibarnoj (koncertnoj) dvorani (Great Amber Concert Hall). Kako i naziv ove intrigantne građevine sugeriše, njen arhitekta je bio inspirisan čuvenim baltičkim ćilibarom. Zdanje je podignuto 2015. godine, ali je tokom trajanja konferencije Lieepaja Simfonijski orkestar otvorio 143. Koncertnu sezonu u ovom akademskom centru, što govori i o njegovoj muzičkoj tradiciji.
Ćilibarno svetlo je napravilo odličan štimung za….
¿? Zvuci i muzika / slušanje kao umetnost. Hajde na pet minuta zatvorite oči i fokusirajte se samo na ono šta čujete. Kojih pet zvukova ste čuli? Šta Vam ti zvuci govore / koje priče pričaju? Kada povežete sve zvuke – šta čujete? Koja je priča? Da li je balada? Ili vesela melodija koja se zvižduće? Ili je šapat…. koji se pojačava… i pita…
¿? Kako dalje? Izazovi su zajednički: jačanje važnosti nevladinih organizacija u muzičkoj industriji, održivost u finansijskom i u komunikacionom smislu, tehnologija i u komunikacionom smislu i u smislu očuvanja tradicionalno raznolikih muzičkih izraza. Učestvovanje i pokretanje diskusija, razmena mišljenja, ideja i iskustava, online ili uživo, nalaženje utehe i pružanje snage, od ključne su važnosti za unapređivanje uslova u kojima muzičko stvaralaštvo cveta.
Učešće na Jamik konferenciji pomogli su Gete Institut – Culture Moves Europe program i Ministarstvo kulture Republike Srbije.
