Petnaestogodišnjicu postojanja, sastav Eyot je do sada proslavio koncertima u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. U gradu u kome je ovaj četvoročlani bend osnovan 2008. godine, koncert je upriličen 26. marta 2023, na očekivanom mestu – u sali Narodnog pozorišta u Nišu, u kome smo pre pet godina imali prilike da slušamo sastav i povodom „okruglog“, desetogodišnjeg jubileja.
Kako bismo mogli uz pomoć jednog prideva opisati utisak koji je na publiku ostavio Eyot u Nišu jedne prolećne nedeljne večeri 26. marta? To se može učiniti na sledeći način – bend je bio nepokolebljiv.
Jedna reč je svakako ilustrativna, ali uz pomoć dve već pričamo priču: dok nepokolebljivost može sugerisati da je reč o izvesnom napetom raspoloženju, rezultatu koji se postiže sa mnogo znoja i truda, ovi momci su bili sasvim opušteni, a (ipak) nepokolebljivi! Šta drugo očekivati od sastava koji nastupa u svom gradu, u kome publiku čine i njihovi najbliži ljudi. Kako biti kolebljiv kada se, između pesama, a nakon entuzijastičnog aplauza, probije i jedan tanani, ali samouveren dečiji glasić „Bravo, tata!“, na oduševljenje publike i najlepši mogući podstrek ocu-muzičaru?
Razlozi za opuštenost i nepokolebljivost sastava ne leže samo u činjenici da se oni obraćaju „svojoj publici“, već i u tome što je Eyot tokom petnaest godina postojanja dostigao toliko upečatljiv muzički izraz, da je samouverenost koju je ova četvorka demonstrirala prirodna posledica njihovog kontinuiranog razvoja. Eyot je gotovo od samog početka karijere prevazišao granice lokalnog, kako svojom veštinom, tako i uspesima koje su ostvarili na svetskoj muzičkoj sceni. Jer, jedan album im je snimao i producirao veliki Stiv Albini (Steve), sarađivali su sa članovima grupe Portishead, objavili izdanja za inostrane izdavačke kuće i ostvarili mnogobrojne evropske i azijske turneje.
Svetska afirmacija nije u protivrečnosti sa specijalnim odnosom koji bend uspostavlja sa svojim gradom: kada Eyot nastupa u Nišu, to i za muzičare, kao i za lokalnu publiku, ima poseban značaj i gotovo se smatra praznikom.
Samo muziciranje sastava Eyot odražava složene, prožimajuće odnose globalnog i lokalnog, kao i visoke i popularne kulture. Stvaralaštvo benda ujedinjuje džez izraz i uticaje klasične muzike sa elementima roka i alternativne muzike na način koji ne podseća na žanrovske kombinacije koje bi se, primera radi, mogle potražiti u sastavima iz kataloga izdavačke kuće ECM. Tako je i koncert u Narodnom pozorištu predstavljao još jednu potvrdu interakcije različitih kulturnih svetova u stvaralaštvu Eyot-a: u hramu visoke kulture se ore prodorni, zavijajući zvuci električne gitare Slađana Milenovića, a publika koja sedi podjednako uživa u melodičnim solo deonicama Dejana Ilijića na tragu džeza, kao i u snažnim dinamičkim usponima ritmičke sekcije Marka Stojiljkovića i Miloša Vojvodića, usponima koji nagone slušaoce da ustanu iz pozorišnih fotelja, a možda i da, ustreseni muzičkom energijom, iskoče iz sopstvene kože.
Eyot je potvrdio sigurnost u sopstvenu, petnaestogodišnju muzičku viziju, predstavljajući niškoj publici kompozicije sa pet izdanja. Budući da je reč o opusu koji bi se već mogao smatrati obimnim, jubilarni koncert očekivano otvara diskusiju o stvaralaštvu ovog sastava, njegovim karakterističnim crtama, kao i novim vidicima. Raspored pesama na nastupu na odgovarajući način nam je pružio priliku za refleksiju ove vrste.
Eyot u Nišu je otvorio koncert numerama „The View Through The Blurry Window“ i „How Shall the Dust Storm Start?“ koje odlikuje karakteristična muzička repetetivnost – ona je, u većoj ili manjoj meri, prisutna u svim fazama njihovog stvaralaštva. Ipak, izvestan kontrast ovoj osobini njihove muzike predstavljale su numere koje su usledile: „Linen“ i „Dodola“ sa poslednjeg albuma „557799“. U njima se zapažaju sve inovativniji muzički pejzaži koje otvaraju gitarski efekti Slađana Milenovića, kao i progresivnije bas linije Marka Stojiljkovića. Publika je na novije kompozicije reagovala sa podjednakim entuzijazmom kao i na pesme koje se gotovo mogu smatrati hitovima Eyot-a, poput numere „Drifters“ izvedene na sredini koncerta.
Muzički identitet sastava – sasvim autentičan stil koji u deliću sekunde prepoznajemo kada ga, recimo, čujemo na talasima Radio Beograda – na poseban način je podvučen u poslednjem delu koncerta. Nakon pesme „Horizon“ po kojoj prvi album sastava nosi ime, a koja i posle dvanaest godina predstavlja svežu ilustraciju muzičkog vizionarstva pijaniste i kompozitora Dejana Ilijića, završio se „zvanični“ deo koncerta. Usledio je „bis“ koji se jedva može tako nazvati, jer se u toj meri podrazumevao, da su i muzičari odustali od manirizma napuštanja scene i teatralnog povratka na nju: momci su jednostavno ostali na sceni kako bi odsvirali još dve numere. Tako se kompozicija kojom je promovisano poslednje, peto izdanje benda – naslovna numera „557799“ – našla između pesama sa debitanskog albuma – već pomenute „Horizon“ i „It’s Time to Go Home“, kojom se njihovi koncerti često završavaju, iz simboličkih i objektivnih muzičkih razloga.
Mantričnost i atmosferičnost muziciranja, ritmična i ekspresivna, a prožeta jasnim referisanjem na muzičko nasleđe Balkana, na koncertu je predstavljena kao nit koja povezuje umetnička stremljenja Eyot-a u svim periodima njihovog stvaralaštva.
Kakav je bio odziv niške publike na proslavi jubileja? Nalazimo se u punom Narodnom pozorištu, uprkos činjenici da koncert nije agresivno reklamiran poslednjih nedelja u ovom gradu. Puno toga nemamo, ali tu vrstu (lokal) patriotizma imamo. Publika je bila očekivano srdačna, ali iznenađujuće koncentrisana na samu muziku, puna poštovanja za ono čemu prisustvuje. „Kažu da niko nije prorok u svome selu. Vidiš kako nije“, šaljivo kaže urednik programa Nišvil džez festivala Branislav Dejanović u razgovoru nakon koncerta. Reč je o utisku koji ne samo tačno opisuje atmosferu sa koncerta, već dolazi i sa prave adrese. Upravo je karijera grupe Eyot krenula uzlaznom putanjom nakon nastupa na Nišvil džez festivalu 2009. godine, na kome je sačinjen snimak koji će sastavu pomoći da dogovori nastupe na velikim svetskim scenama. Taj davnašnji nastup u niškoj tvrđavi imao je jednu važnu zajedničku karakteristiku sa koncertom koji se odigrao 26. marta 2023 – podrška koja je pružena bendu posebno je inspirisala ove muzičare za nadahnuto muziciranje, a nadamo se da će ona i sada dati ovom sastavu „vetar u leđa“ za buduće stvaralačke uzlete.
Optimisti kažu da je niška muzička scena u usponu poslednjih godina. Nezavisno od toga da li se ovaj optimizam može smatrati opravdanim, izvesno je da se niška scena ima na koga ugledati kada je reč o muziciranju punim srcem – na svetskim podijumima, ali i u svom gradu.
Ubeđen sam da je Eyot sastav koji će nas i u narednih petnaest i više godina uveravati da se može živeti lokalno, a stvarati globalno.
Dušan Milenković
Link:
