Pravo u srce
Prvi album Nemanje Radulovića i ansambla Double Sens za izdavačku kuću Warner Classics, ponikao je u vremenu bez dodira, a predstavlja sve suprotno distanci i otuđenosti. To je toplo, blistavo i šaroliko muzičko putovanje kroz bogatstvo različitih muzičkih pravaca, žanrova i tradicija, kojim Nemanja na specifičan način iznova poručuje da je world music osnova klasične muzike, ali i da se ova zvučna riznica može sagledati i kao novi početak, povratak korenima, suštini i – samom sebi. Ili Pravo u srce, kako je napisao pijanista i profesor Dejan Sinadinović na svom Facebook profilu.
Odabir kompozicija je vrlo ličan, ali nesebično poklonjen publici širom sveta. Predstavljen je kroz izuzetne i dramaturški vešto izrađene aranžmane Aleksandra Sedlara i stilski adekvatne izvođačke tehnike svih učesnika u odnosu na poreklo određene kompozicije. Posebnu čar predstavlja magičan i topao glas violinistkinje Ksenije Milošević, sa lakoćom prilagođen složenim zvučnim nijansama vlaškog kraja, romskoj srećnoj tuzi i baladi sa ovih prostora, kao i pijanističko umeće Miloša Mihajlovića, koji se pojavljuje i glasovno u pesmi „Đelem, Đelem“.
Od Balkana do Japana, od Španije do Južne Amerike, od srpskog kola Ace Šišića do kota Dalekog istoka, od mamba, preko valcera do tanga, koji se na kraju pretvara u kolo, te sa večitim nomadima Romima – muzika bez granica na ovom izdanju sa 17 numera, vodi nas kroz različita raspoloženja, ali nikada i kroz bezizlaznu tugu. Naprotiv, čak i povremena, zavodljiva nostalgija, u krajnjoj istanci podseća na suštinu života – ljubav, radost, svetlost i sunce. Mislim da je upravo ta činjenica „tajni recept“ naše velike zvezde koja traje.
A kada sam videla kako je album prihvaćen u našoj sredini, setila sam se misli čika Duška Radovića: “Sad je dobro imati prijatelja, jednostavnog, vedrog, veselog, lekovitog. Da nas nauči šta je važno, a šta nevažno u životu. Da nas lupi šakom po ramenu i da od tog udarca ozdravimo.”
Ana Ćirica
Linkovi:
