Za Dejana Ilijića i sastav Eyot koji predvodi, pre svega se može reći: nesvakidašnje. Ne samo kada je njegova muzika u pitanju, jer slika je šira. Naime, Eyot je umetnički koncept, kulturni poduhvat, kreativni proces podržan marljivim radom, istrajnošću, ozbiljnom produkcijom, učestalim koncertnim nastupima širom sveta i zanimljivim muzičkim spotovima. Prema svim pokazateljima, Eyot je godinama unazad na vrhu liste džez sastava iz Srbije po broju nastupa u inostranstvu. Takođe, izdvaja se po saradnji sa poznatim svetskim izdavačima i producentima, pri čemu su neki albumi zabeleženi u vrhunskim evropskim studijima. Ukratko o aktuelnom albumu, ali i solo projektu, razgovaramo sa kompozitorom i pijanistom Ilijićem.
Izjavili ste da aktuelni album „557799“ (Ropeadope, 2020) smatrate najboljim do sada. Dobio je odlične kritike, našao se među najprodavanijim džez albumima na Bandcamp-u i uvršten je na nekoliko zvaničnih Spotify lista. Šta ga izdvaja od prethodnih?
– Mislim da je kao celina najkompletniji, najpovezaniji. Ne smatram da ostali to nisu, samo je ovaj za nijansu iskočio u tom smislu. U svakom slučaju, cilj je da novo delo bude i najbolje u dotadašnjem radu. Album „557799“ u sebi sadrži puno ideja, tema, koje u prethodnom periodu nisu bile završene i onda su napokon dobile svoje mesto, povezujući se sa novim rešenjima. Tako smo stvorili muzičku nit od albuma „Horizon“ do danas i na neki način obuhvatili celokupan kreativni rad. Činjenica da je album izašao za Ropeadope govori takođe u prilog „557799“, jer je to svakako naš najznačajniji izdavač do sada.
Otpočeli ste seriju solističkih koncerata pod nazivom „DEcentralizaciJAN“. Pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije nastupate u malim mestima širom Srbije. Da li je ovaj program strogo koncipiran ili dopuštate sebi umetničku slobodu kada ste pred publikom?
– Repertoar koji izvodim na ovoj turneji se sastoji od kompozicija iz moje samostalne diskografije (šest albuma), sa naglaskom na poslednji „Dyad III“. Imam nekoliko varijanti set lista, pa u zavisnosti od prostora, kvaliteta instrumenta koji dosta utiče na način mog sviranja, atmosfere ili ličnog osećaja, odlučujem u kom pravcu će otići koncert. Istina, ne razlikuju se previše, tako da sva publika ima priliku da doživi slično. Svi nastupi se snimaju i u planu je izdavanje kompilacionog albuma sa ove turneje.
Tradicija i mitologija Balkana suptilno prožimaju Vaše stvaralaštvo. Da li je to nadahnuće koje esencijalno pokreće Vaše umetničke vizije?
– Svakako spada u listu esencijalnih pokretača mog rada. U kombinaciji sa ostalim uticajima zapadnog i istočnog sveta. Kao što je poznato, kroz sve ove kulture se prožima mitologija sa sličnim pričama, likovima, ali je nekako najlogičnije da mi upotrebimo našu kao najveću inspiraciju i predstavimo je svetu u okviru naših mogućnosti. Priče iz tradicija širom sveta pokazuju da smo se svi u osnovi jednako razvijali ka današnjoj civilizaciji, obrađujući osnovne životne potrebe, ljubav, sreću, tugu, odnos prema neobjašnjivim pojavama itd. Ono što ja najviše volim kod tradicionalne muzike je ta iskonska potreba za izrazom, bez ikakvih spoljašnih uticaja koje danas imamo: novac, slava, ego. Samo i jedino postoji povezanost sa sobom, ljudima i prirodom. Trudim se da se prilikom stvaranja vodim tom mišlju koliko god mogu. Verovatno tu leži i najveći uticaj tradicije na moje stvaralaštvo.
Oliver Đorđević
