Od osnivanja, 2001. godine, grupa Iskon iz Subotice neguje tradicionalnu muziku Balkana, nastupajući na festivalskoj sceni Srbije i Evrope. Tokom septembra bili su koncertno veoma aktivni, promovišući novi album „Drugovanje”. O ovom izdanju kao i o fenomenu tako dugog opstanka na sceni Srbije razgovaramo sa Milankom Nastasović, pevačicom grupe.
MICS: Dve decenije postojanja sastava koji broji dosta članova je težak poduhvat, posebno u Srbiji. Šta vas tako snažno drži na okupu?
– Na okupu nas drži prijateljstvo i ogromna ljubav kako jednih prema drugima, tako i prema tradicionalnoj muzici. Pored istrajnosti, jednako nas raduje i doslednost u pristupu muzici koju izvodimo više od dve decenije. Zapravo, za brojne muzičare koji se upuste u negovanje tradicionalne muzike jedan od izazova je kako ostati dosledan i ne skliznuti u svet zabave ili estrade, koji muzičarima nudi veću materijalnu satisfakciju i popularnost. Dvadeset godina u gotovo istom sastavu kao sa početka naše muzičke priče je već, samo po sebi, uspeh. A danas, nakon toliko godina, pouzdano znamo da je ogroman entuzijazam jednako neophodan – kako u godinama formiranja grupe, tako i nakon dve decenije rada.
Kako biste opisali bogatstvo tradicije Balkana?
– Kada odrastate u multikulturalnoj sredini, okruženi bogatim muzičkim nasleđem naroda koji žive na ovim prostorima, lepotu te koloritnosti doživljavate kao svakodnevnicu i nešto što je uobičajeno. Balkansko nasleđe, istorija i kultura su jedan značajniji period bili skromnije izloženi ljudima van ovog područja. A opet, koncerti u inostranstvu, reakcija publike koja posećuje međunarodne festivale i odgovor pratilaca na objave na društvenim mrežama nam svaki put potvrđuju koliko je muzika Balkana koloritna, egzotična, atraktivna ne samo za scenu već i za spontano okupljanje muzičara sa svih meridijana. Brojni muzičari iz celog sveta sve češće pronalaze inspiraciju upavo u ritmovima i muzičkim temama koje su ponikle iz naroda sa ovog podneblja. Gledajući iz ugla nekog ko promoviše muziku Balkana, možemo slobodno reći da smo pravi srećnici što nam je u genima urezan muzički kôd koji se za umetnike sa drugih podneblja sve više javlja kao inspiracija i muzički izazov.
Vaš aktuelni, četvrti album „Drugovanje” (Multimedia Music) okupio je i brojne goste iz inostranstva. Time potvrđujete da je tradicionalna muzika univerzalni jezik, ali i mogućnost da se u nju ugradi lični umetnički izraz. Kako vi pristupate tradiciji u 21. veku?
– Od samog osnivanja grupe Iskon, želja i jedan od osnovnih ciljeva nam je bio da pronalazimo notne i audio zapise pesama koje nisu nikada ili su veoma sporadično izvođene od strane drugih interpretatora tradicionalne muzike u Srbiji. Srećni smo i zadovoljni kada vidimo da nakon par koncerata publika zna reči tih pesama, prepoznaje ih već pri prvom taktu i vidno uživa u pesmi sa koje smo obrisali dugo stvaranu patinu i udahnuli joj novi život. Nikada nismo želeli da budemo još jedan od izvođača konzerviranog muzičkog nasleđa, već nam je želja bila da damo svoje viđenje tradicionalne muzike kroz aranžmane koje bismo zajednički radili. Zahvalni smo što nam je tradicionalna muzika omogućila drugovanje sa vrhunskim muzičarima, a pre svega divnim ljudima koji su se rado odazvali pozivu za snimanje albuma na kojem se okupilo gotovo pedeset muzičara iz Meksika, Italije, Francuske, Mađarske i Srbije.
Oliver Đorđević
